Ја на село живим,
татка за тој кривим.
Док у клозет чучим,
ја се много мучим.
Кроз даске ретке
ладан ветар дува,
смрзну ми се кришке,
да те бог сачува…
Одма мора фаћам везу,
продам трактор, продам фрезу.
У политичари да отиднем,
да се брате ја уздигнем.
У град да се преселим,
политичкој партији определим.
Тамо раде моја браћа,
и њи градски буџет плаћа.
По канцеларију да легам,
од работу одма да си бегам.
Плату од грађани да примам,
а у село све да си имам.
Политичар ћу ја пoстанем
и у град да останем.
Тамо раде моја браћа
и њи градски буџет плаћа. 

(п.с Због оваквих ,људи из града, са завршеним факултетом не могу да се запосле).