Пише Светлана Цеца Матић
“ У ДАНУ КАДА ЈЕ СРБИЈА ИЗГУБИЛА СЛОБОДУ, У ЧАСУ, КАДА ЈЕ ЦЕО МОЈ НАРОД ПОСТАО ЗАТОЧЕНИК, ЈА САМ ОСЛОБОЂЕН. ОСЛОБОДИЛИ СУ МЕ НЕМЦИ, НАРОД КОЈИ НИКАДА НИСАМ ВОЛЕО И ПРОТИВ КОГА САМ СЕ БОРИО ЦЕЛОГА ЖИВОТА. СУДБИНА СЕ ПОИГРАЛА СА МНОМ- ПИШЕ У МЕМОАРИМА ЂОРЂЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ „.
Макар једном у животу споменули сте село Горња Топоница, најчешће у подсмешљивом или вицкастом смислу. Сигурно је вам је најпрепознатљивија као терен на коме се налози болница за оне чије душе „нису издржале „ , смештено на двадесетом километру старог, „цариградског, “ пута који води од Алексинца ка Нишу ( а, некада , од Цариграда до Београда)
А знате ли да се у кругу Болнице за душевне болести налази и дворац кнеза Ђорђа, несуђеног краља који је у српској „игри престола“ завршио као изопштени члан династије Карађорђевић?
Породица краља Петра је живела на Цетињу код краља Николе у периоду 1883—1894. Тада је у Србији на власти била династија Обреновић и они су на Цетињу, на неки начин, били у политичком избеглиштву. Овде су рођена сва Петрова и Зоркина деца, па самим тим и Ђорђе 17. октобра 1872. године. Добио је име према своме прадеди Карађорђевић, оснивачу династије и Првог српског устанка .
Принц је ишао у војну школу у царској Русији, био је то Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола чије су две ћерке, Ђорђеве тетке биле удате у Русији за племиће. Његово школовање овде прекинуо је Мајски преврат 1903. када је у Србији убијен краљ Aлександар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903 Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.
Његова прека нарав доводи га у многе неприлике, био је у непријатељству са моћником тадашње политике Пашићем, Аписом и официром Петром Живковићем За разлику од њега, Петров млађи син Александар је био дипломатског и тактичног духа, самим тим и Пашићев миљеник. Друговао је са Миком Аласом
Живот се поиграо са краљевићем Ђорђем Карађорђевићем, а уједно се тиме поиграо и са нашом историјом. Да је он – пргав, Србенда, патриота пар екселанс, храбар као Херакле – наследио свог оца краља Петра И на српском трону, свакако не бисмо видели Југославију.
Према званичној историји, преломан тренутак у његовој одлуци да абдицира у корист брата Александра била је смрт посилног Стевана Колаковића коју је изазвао сам Ђорђе. Он је био толико бесан на свог дворског послужитеља да га је шутнуо ногом у стомак, од чега је Колаковић преминуо после неколико дана. Дана 27. марта 1909. тада 23-годишњи Ђорђе препустио је будући престо млађем брату. У мемоарима „Истина о мом животу“ Ђорђе пише како је Колаковића ударио јер овај није предао писмо некој девојци, наводно јер га није ни нашао у престолонаследниковој соби. Ђорђе, који иначе није имао добре односе са Драгутином Димитријевићем Аписом (организатором Мајског преврата), председником владе Николом Пашићем, и генералом Петром Живковићем сумњао је да они – у спрези са Александром – кују заверу да га склоне из поретка наслеђивања и болници у Горњој Топоници у Нишу. Краљ Александар је издао званично саопштење да му је брат нервно оболео.
Према неким сведочењима Ђорђе је заиста био склон испадима, неурачунљивом понашању и опсесијама да га неко шпијунира и прогони али многи су незванично причали да је био жртва сплетки и да су лекарски извештаји измишљени. Неки његови пријатељи, међу којима је био и Мика Петровић Алас, остали су му верни до краја.
Ни кнез Павле, намесник после Александровог убиства у Марсељу 1934, није ослободио Ђорђа из луднице већ су то учинили Немци.
„Судбина се поиграла са мном“, пише даље Ђорђе у мемоарима. „У дану када је Србија изгубила слободу, у часу када је цео мој народ постао заточеник, ја сам ослобођен. Ослободили су ме Немци, народ који никада нисам волео и против кога сам се борио целог живота“.
Немци су му нудили да буде владар окупиране Србије или барем да се пресели на Бели двор, што је он одбио и тиме стекао поштовање народа и комуниста, због чега је био једини потомак Карађорђевића коме није било одузето држављанство и забрањен боравак у Србији.
После ослобођења Београда, Ђорђе се састао са генералом Пеком Дапчевићем да му честита на победи, али је одбио његову понуду да му држава обезбеди аутомобил и личног шофера. Ђорђе је рекао да му је довољан и његов бицикл.
Нова власт му је доделила пензију.
„Има живих сведока који су га више пута видели у Топчидерској шуми у шетњи са Јосипом Брозом“, пише историчарка Зорица Јанковић.
Године 1947. оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце.
Умро је 17. октобра 1972. у Београду, а сахрањен је на Опленцу, у задужбини свога оца.
Фотографије КНЕЗА ЂОРЂА преузете су са интернета, остале фотографије су власништво сјата
Ђорђе Карађорђевић као првенац краља Петра био је његов миљеник и предодређен да буде његов наследник. Добио је потребно образовање у Русији да то и буде. У време анексионе кризе држао је запаљиве говоре пред огромним броем људи на митингу у Београду осуђујући Аустроугарску. Тадашњи политичари су сматрали да је то недипломатски и да је потребно политичким путем исправити ту неправду. Као престолонаследник је са Николом Пашићем по том питању био и код Руског цара који му је одговорио да је он на страни Србије и да то питање треба решити у погодном тренутку политички када за то дође време. Русуја ће бити на страни Србије. Ђорђе није водио живот који8 доликује престолонаследнику, живео је раскалашно и8 понашао се неумерено у јавностии. Зато је стално био на удару штампе. Једном приликом је и изазвао једног официра на двобој који је то одбио али му није опростио. Све се полако окретало против њега. Његов отац Петар и брат Александар су се због његовог понашања осећали веома нелагодно јер Ђорђе није знао да буде политички умерен и8 прагматичан мада га је красила огромна храброст. На једном пријему је извређао Аустроугарског заступника а Руског цара је назвао лажљивцем. Није знао да сакрије своја осећања. Био је окружен Аустроугарски8м шпијунима. Слуга којег је Ђорђе ударио ногом у стомак имао је Аустроугарско држављанство, што је касније утврђено. Он јесте преминуо после тога и то је била кап која је прелила чашу. Све се окренуло против њега јер је такво понашање за престолонаследника било недопустиво.Свестан шта је учинио под притиском политичара, страних дипломата, штампе и јавности одлучио је да круну препусти млађем брату Александру. Ђорђе и Александар су размишљали на исти начин као и њихов отац Петар Карађорђевић. За разлику од Ђорђа, Александар је био политички умерен и свестан положаја малене Србије међу великим силама. Принц Ђорђе се у Балканским ратовима и Првом светском рату борио као обичан војник. После сваког рата је одликован за храброст јер је заиста био храбар.После првог светског рата покушао је да поврати своје право на престо што законом није било могуће јер је сам абдидицирао иако га је његов отац Петар Карађорђевић молио да ти не чини. Сада је са таквим својим ставом о праву на престо поделио народ. А то је било недопустиво. Морао је да буде склоњен са политичке сцене због стабилности новостворене државе Краљевине СХС. Заиста је имао дијагнозу у вези психе али то је безопасна дијагноза са којом се људи носе и незнајући да имају психолошки проблем. Политичари на челу са Николом Пашићем и одређени кругови из војске извршили су притисак да несрећни Принц Ђорђе буде смештен у Горњој Топониоци и да буде политички неутралисан. Све оно што је хтео принц Ђорђе за живота је учинио у погодном политичком тренутку несрећни краљ Александар који је убијен у Марсеју. Принц Ђорђе је ипак остао частан човек и није прихватио Хитлерову понуду да влада окупираном Србијом. За комунисте је био безопасан. Измучен животним догађајима и бурном прошлошћу живео је достојанствено као сасвим нормалан човек.