ALEKSINAC.BIZ

Pogledajte neke od najzanimljivijih tekstova koje donosi martovski broj časopisa „Srpski pčelar“ koji je u fazi pripreme za štampu.

PISMO PČELARIMA ZA MART

Kad se govori o „zimskim gubicima“ uvek se misli na stradanja koja su neuobičajeno velika, iznad procenta koji je dozvoljen i prihvatljiv. Obično se računa da je gubitak do 10% od ukupno zazimljenih pčelinjih društava „normalan“. Sve preko toga mora se smatrati i jeste zabrinjavajuće stanje. Tokom ove zime stizale su vesti o značajnim stradanjima. Pravu sliku o procentima i brojevima još nemamo, ali već sada možemo naslutiti da će ovogodišnji gubici (opet!) biti nedopustivo veliki. Spremni smo da razloge tražimo na raznim stranama – od duge i hladne zime do najezde varoe koja nas  je „iznenadila“ – ali retko se zapitamo koliko smo i sami doprineli ovakvom stanju. Pa, gde smo to pogrešili?

Piše Branislav Zećević

 UGINUĆA ILI SLABLJENJA PČELINJIH ZAJEDNICA TOKOM ZIME 2016/2017, I POSTUPAK  SA PREOSTALIM ZAJEDNICAMA NA STRADALIM PČELINJACIMA

Ledeni talas, koji je od početka poslednje dekade decembra zahvatio, ne samo Srbiju već i čitav Balkan, sa ekstremno niskim temperaturama u dužem razdoblju, sasvim sigurno ostavio je tragove na pčelinjim zajednicama, koji će u manjoj ili većoj meri imati presudan uticaj na njihov dalji razvoj, ali nikako ne samo zbog hladnoće, jer ona nije faktor koji dobro pripremljenim zajednicama ikako može da naškodi, već zbog posledica koje je ostavio jak napad varoe prethodne godine, kao i loša pašna sezona i nedovoljne zalihe hrane za zimu na pčelinjacima nedovoljno odgovornih pčelara. Kako postupiti sa preostalim zajednicama?

Pišu Vlastimir Spasić i Rodoljub Živadinović

DA SE TO VIŠE NE DOGODI

Još u jesen su sa terena počeli dolaziti izveštaji da su pojedini pčelinjaci u lošem stanju i da ima stradanja. Prazne košnice, grabež i manja brojnost zajednica nego ubičajeno. Slična situacija je bila na terenima na kojima pčelarim 2012 godine. Tad sam doneo odluku da neću samo konstatovati gubitke, nego razmišljati o uzrocima stanja i kako da se to više ne dogodi.

Piše Savo Tadić

VEZIVNO KLUBE

Postavlja se pitanje kako pčele u slabim društvima ostvaruju kontakte u okviru celog klubeta ako su podeljena saćem, a nedovoljno jake da se iz ulice u ulicu mogu nesmetano pomerati. Uveren sam jedino da će veliki broj, pre svega mlađih pčelara, ovaj tekst zainteresovati i da će im biti od koristi neredne ili narednih godina. Uostalom, uvek se i učilo iz iskustva prethodne godine a to iskustvo i znanje je kasnije bilo od velike pomoći da bolje radimo i uspevamo tek narednih godina.

Piše Mileta Marković

KOJI SU PROBLEMI SA RANIM LEGLOM PROLEĆNOG RAZVOJA

Rano leglo je početak razvoja pčelinje zajednice kako bi optimalno iskoristila nastupajuću pašu, a potom i delila. Šta tu pčelar treba da ima u vidu: da li je početak prirodan, ili isprovociran nekim nepovoljnim faktorima, pa prema tome da pruža i odgovarajuću pomoć. Pošto su mogućnosti brojne, kao i uticajni faktori (stanje u košnici i van nje), za ovu priliku izdvojio sam neke detalje iz ličnog iskustva, pri čemu mislim da i drugim pčelarima mogu biti od koristi.

Piše Dobrosav Bešinović

POLIANDRIJA – OSNOVNI FAKTOR ROJENJA

Mehanizam rojenja pčelinjeg društva više puta je opisan u literaturi i pčelarima je poznat u detalje. Samo jedno je ostalo nepoznato. Koji je glavni biološki stimulans rojevnih razlika  pčelinjih zajednica. U XX veku pčelari su postavili nekoliko hipoteza o faktorima koji izazivaju rojenje ali ni jedna od njih nije potvrđena. Protivrečna mišljenja  Gerstunga, Demutca, Batlera i drugih istraživača, mnoga pitanja ostavila su bez odgovora i na kraju bila su opovrgnuta.

  1. S. Senjuta, preveo sa ruskog dr Georgije Popović

U RUBRICI SVET PČELARSTVA SAZNAĆETE:

Koja opasnost po pčele se širi u Evropi, a koja nastavlja da se širi po celom svetu.