KADA za oko dva meseca budu otvoreni prihvatni centri u Aleksincu i Kikindi, Srbija će kapacitet za smeštaj migranata povećati sa 6.000 na 6.600 mesta. Država čini velike napore da obezbedi dovoljne kapacitete, ali i da unapredi postojeće objekte, pa su sada uslovi za 4.000 ljudi u centrima u skladu sa svetskim standardima. Kapaciteti za smeštaj se veoma dobro šire, ali to više nije najbolje rešenje. Ovakav model je prevaziđen i trebalo bi razmotriti uvođenje vaučera za samostalan život izbeglica iz ratom zahvaćenih područja.

Ovako Hans Šoder, šef UNHCR u Srbiji, komentariše aktuelnu migrantsku situaciju u našoj zemlji. On kaže da je Grčka već primenila model prema kome tražioci azila od države dobijaju određena sredstva, uz pomoć kojih sami iznajmljuju smeštaj i hrane se.

– Kada bi Srbija uvela ovakav model, to bi bilo dobro i za lokalno stanovništvo i privredu. Taj novac bi se svakako trošio u Srbiji – objašnjava Šoder. – Naravno, Srbija to ne može sama, bez pomoći Evropske unije. U Briselu kažu da postoji volja, ali da ih u tome sprečavaju procedure, jer Srbija nije članica, već kandidat.

Šoder kaže da među 7.700 migranata koji su trenutno u Srbiji, ima oko 3.000 dece i da bi bilo važno da se ona uključe u sistem formalnog obrazovanja. Mali broj njih već ide u redovne škole, ali bi, dodaje, to trebalo da bude mnogo masovnije.

PORODICE U VEĆINI

OD kada je otvoren centar za prihvat u Obrenovcu, broj migranata u hangarima kod Autobuske stanice u Beogradu prepolovio se – kaže Hans Šoder. – Tu su i dalje uglavnom mlađi muškarci, koji neće da idu u centre i koji iznova, i po deset puta, pokušavaju nelegalno da pređu granicu. Ali oni nisu prava slika ove populacije, jer većinu i dalje čine porodice sa malom decom.

– U Grčkoj, na primer, 6.000 dece ide u školu, sa svojim grčkim vršnjacima. EU za to godišnje izdvaja 8,2 miliona evra. Kada bi Srbija, posredstvom Unicefa, dobila 4,1 milion evra da uključi decu u obrazovni sistem, to bi bilo dobro za sve.

VEČERNJE NOVOSTI , ALEKSINAC.BIZ, Foto Dušan Stevanović