Autor teksta je Dr Slobodan Petrović Cobi, doktor za dušu o kome Aleksinčani vrlo malo znaju, pogotovu o scenarijima koje je pisao i rediteljskoj delatnosti.

Пред ослобођење од Турака на простору данашње школе Вожд Карађорђе и Гиманзије Турци су имали неку врсту градске четврти, са великим кућама, сарајима, амамима.

Наравно, пошто су били посвећени верници, имали су и своју џамију, са чијег је врха хоџа певао Алексинчанима богоугодним гласом.

Поред џамије, на већем простору, било је и турско гробље за отменије и виђеније Турке, са тзв тулумима (гробницама).

Све то се налазило на месту данашњег интерната и Гиманзије, а ту је била и хоџина кућа. О томе шта се десило са џамијом и хоџином кућом можемо само нагађати, јер о томе нема писаних трагова.

Народ кулуком градио, народ и срушио, а цигле печене искоришћене су за нове грађевине. С обзиром да се те и наредне године градила наша црква и да се од државе искало много материјала, а да није слат, можемо само претпоставити где су уграђене.

Али, то је остала тајна и до данашњих дана, можда су неки стари свештеници и знали нешто о томе, али су их 1916. побили Бугари, па су тајну однели у гроб.

Redakcija aleksinac.biz dala naslov