aleksinac.biz , foto Dušan Stevanović , tekst Kurir

Dobar deo Srba će vam reći da je za njih „dok ne probaju lava, svinja kraljica životinja“. Ovo naročito važi za vreme oko nove godine i Božića jer se za ove praznike trpeza ne može zamisliti bez svinjskog pečenja. Kako je do toga došlo?

Od 15. veka pa sve do ponovnog sticanja nezavisnosti u 19. veku, Srbi su živeli pod turskom upravom. U ovom periodu age i begovi imali su pravo da u bilo kom trenutku ušetaju u kuće srpskog stanovništva i traže hranu za sebe i konje, kao i druge potrepštine.

U slučaju kada bi domaćin odbio neki zahtev, Turci bi se svetili celoj porodici, a neki od slučajeva strašnog zuluma zapamćeni su do danas. Upravo u ovo vreme, priča kaže, rodio se i običaj da Srbi za Božić jedu svinjsko pečenje.

„Postoji legenda da su Srbi, kako bi ih Turci za ovaj veliki praznik ostavili na  miru, počeli da pripremaju svinjetinu i to na ražnju, u dvorištu, ispred kuće, da svi vide i osete. Kako je Turcima bilo zabranjeno da jedu ovo meso, a čak i da uđu u dom gde se svinjetina sprema, morali su da za Božić zaobiđu srpske domove“, kaže istoričar Stanislav Sremčević i dodaje da su Srbi, dok su jeli jagnjetinu za praznike često ostajali bez nje jer bi im je Turci otimali.

Foto: ProfimediaFoto: Profimedia

Sa svinjskim pečenjem, Srbi su obezbedili da Božić provedu u miru i bez neželjenih gostiju, a vremenom se, prema predanju, običaj proširio i na ostale velike hrišćanske praznike.

„Verovatno je da u priči ima malo istine jer su Srbi i u drugim slučajevima nalazili načina da izvdraju turskim osvajačima. Iako je nju danas nemoguće potkrepiti istorijskim izvorima, svakako je reč o simpatičnoj božićnoj legendi“, zaključuje Sremčević.

Zato kada danas sednete za prazničnu trpezu i na njoj nađete svinjsko pečenje, uz čašicu (ili dve) ispričajte prijateljima i porodici priču o svinjetini, i Srbima i Turcima.Sve ćete nasmejati i gozbu nastaviti u dobroj atmosferi.

(Dnevno)