U Potkovici kod Aleksinca vatrogasac Blagota Kažić spasao L. S. (11). Zadobio lakši potres mozga i prelom ključne kosti.

Jedanaestogodišnji L. S. (11) upao je u utorak oko 22 sata u bunar dubok oko 15 metara u naselju Potkovica kod Aleksinca, odakle su vatrogasci brzom intervencijom uspeli s velikom mukom da ga izvuku. Hitna pomoć odmah ga je prevezla u niški Klinički centar, gde su mu ustanovljeni lakši potres mozga i polomljena ključna kost.

Kako saznajemo, on je u utorak uveče bio kod rodbine na slavi, pa je izašao da se sa drugarima igra u dvorištu. Međutim, bezazlena igra mogla je dečaka da košta života, jer je propao kroz limenu ploču kojom je bio pokriven stari bunar i tako upao u ambis dubok 15 metara.

Njega je, kako propada u bunar, prvi video komšija koji je odmah pritrčao da pomogne.

– Jednog trenutka dete je stajalo kraj bunara, a već u sledećem, kao da ga je zemlja progutala. Propao je, a ja sam odmah otrčao da mu pomognem, ali nisam imao opremu. Pozvali smo zatim vatrogasce koji su stigli za pet minuta i onda su ga oni izvukli – kaže komšija Miodrag Vasić.

U niškom Kliničkom centru dečak se oporavlja od zadobijenih povreda, a njegova majka Jelena, koja je samo nakratko u sredu uspela da vidi sina, kaže da još uvek pokušava da shvati šta se desilo.

– U momentu kada sam čula da je moj sin upao u rupu, prvo sam pomislila da je ona duboka dva-tri metra. Kada sam čula da je duboka preko 15 metara, samo sam zahvalila Bogu što je živ. Dotrčala sam do bunara i dozivala dete, ali se on nije oglašavao. Kasnije su mi ispričali da se verovatno bio onesvestio od pada i da ga je moj glas probudio. Ubrzo su došli vatrogasci, i sve što sam želela jeste da ga izvuku živog – priča Jelena M.

Dečakov ujak Nenad Vasić ogorčen je zbog činjenice da bunar nije bio adekvatno zaštićen.

– To je stari bunar koji od osamdesetih godina prošlog veka nije u funkciji. Bio je u privatnom vlasništvu, ali sada se ne zna ko je vlasnik, da li komunalno ili neko drugi, ali je bio zatvoren samo nekim daskama i limom. To je sve dotrajalo, lim je popustio kada je moj rođak pretrčao preko njega – priča on.

Vatrogasac Blagota Kažić nerado priča o svom hraborom podvigu u kom je rizikovao i sopstveni život, ali ne krije ogromno zadovoljstvo što je dečaka izvukao živog.

– Po dolasku u smenu, dobili smo dojavu da je dete upalo u bunar. Prepoznali smo o kome je reč, pa smo odmah na krenuli na teren, bez provere. Pogledali smo dole, dete je davalo znake života, moglo je da komunicira. Pitao sam ga kako se oseća, da li nas čuje. Odgovorio nam je i to je bio znak da možemo da uđemo bez izolacionog aparata koji bi otežao ulazak u bunar. Iako to ne bismo smeli da radimo, mi smo razmišljali da, ako on može da diše, možemo i mi. Postavili smo mornarske lestve koje smo vezali za drvo i spustili se do deteta – priča Kažić.

On dodaje da je rizik bio veliki pošto je bunar od kamena.

– Sišao sam do dna, pokušao sam da ga podignem, ali on je ustao. Bio je prilično hrabar, nije plakao. Vezao sam ga oko pojasa, bio je malo u šoku. Rekao je da ga bole ruka i kičma, a ja sam mu rekao da ništa ne brine, da su došli „čike vatrogasci“. Kada smo došli do polovine, jedan kamen se odvalio ali dečaka je, na sreću, promašio, pogodio je mene. Ništa strašno. Inače, unutra se jedva diše, malo je vazduha. Takav pad mogao je da bude fatalan – priča Kažić.

DANAS ZATVOREN

Novinari „Večernjih novosti“ u sredu nisu uspeli da dođu do odgovora u čijem je vlasništvu bunar koji se nalazi na javnoj površini i ko snosi odgovornost, ali je, kako smo se uverili na licu mesta, odmah nakon nesreće obezbeđen betonskom pločom.

Tekst i foto J. Ćosin, Večernje novosti