ЕЈ БАРУТЕ, ПРАХУ ЧУДНИ,

ЉУДСКОМ КРВЉУ СВОЈ ТРАГ ПИШЕШ.

УБИЦО ТИ ИЗВАНЉУДНИ,

ШТО НА СМРТ СВУД МИРИШЕШ.

 

СВУДА ГДЕ СЕ ПРЕЗИРЕ СЛОБОДА,

ОДМАХ ТУ СИ, ТУ ТЕ ИМА.

НИКАКВОГ ТИ НЕМАШ РОДА,

НИТИ БРАТА, НИТ ПОБРАТИМА.

 

СВАКОМЕ СЕ ДОБРОМ СМУЧИ,

ИСТОРИЈА ТВОЈА БЕДНА.

САМО СМРТ СЕ С ТОБОМ УЧИ,

УБИЦО, КРВОПИЈО КРВОЖЕДНА.

 

А ОТПАДНИК ЈЕДВА ЧЕКА,

У ПРЉАВЕ РУКЕ ДА ТЕ УЗМЕ.

ПРОКЛЕТИЊА ГА ГОНИ НЕКА,

ДРУГОМ ЖИВОТ ДА ОДУЗМЕ.

 

А ШТА СИ ПАК ХТЕО ТВОРЧЕ,

КАД СИ С ЊИМ СЕ ПЕО К ВРХУ,

ДА ЋЕ БИТИ ОН ЗАМОРЧЕ,

ШТО ХУМАНУ ИМА СВРХУ.

 

САД ТЕК ЗНАМО КОЛКО БОЛИ,

ТВОЈ БАРУТНИ КРВАВ ЊУХ.

ОТЕЛО СЕ СВЕ КОНТРОЛИ,

ПОБЕГО ИЗ ЛАМПЕ ДУХ.

 

УПОТРЕБА ЈЕ ТВОЈА ЛАКА,

А СУЗА ЋЕ БИТИ ДОВЕКА .

НИЈЕ ТО ЗА ПРОСТАКА,

КОЈИ СЕ ЈОШ ЗОВЕ ЧОВЕК

КРВАВ ЈЕ ТВОЈ СВАКИ СМЕР,

ЈЕР ДАР БОЖЈИ СВУД УЗИМА.

КАКО ДА СЕ СПУТА ЗВЕР,

У РУКАМА ШТО ТЕ ИМА.

 

СВА КЛЕТВА И СВА МУКА,

НЕКА ИДЕ ПРЕМА ТЕБИ.

ПРОКЛЕТА ЈЕ СВАКА РУКА,

ШТО ТЕ ЗА СМРТ УПОТРЕБИ.

 

КАКО КАД НЕ ЖИВИ РАЗУМ,

ДА СЕ ЖИВОТ НОВ ЗАНАВЉА.

ПРОКЛЕТ НЕК СЕ СВАКИ УМ,

У ПЛАНОВЕ ШТО ТЕ СТАВЉА.

 

ПРОКЛИЊУ ТЕ ДЕЧЈЕ СУЗЕ,

ЈЕДВА ВИДЉИВ ТРАГ ОД СРЕЋЕ,

РОДИТЕЉИ ШТО ИХ УЗЕ,

ШТО СЕ ДЕЦИ ВРАТИТ НЕЋЕ.

 

У КЛЕТВАМА НЕК ПОМОГНУ,

И СВИ МОЋНИ НАШИ СВЕЦИ.

ЉУДИ НЕК СЕ РАЗУМА ДОМОГНУ,

А НЕСТАНУ И РИДАЊА И ЈАУЦИ И ЛЕЛЕЦИ.

 

Србобран Матић – Алексинац