IZVOR BBC NEWS

Ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Goran Trivan kaže da misli da nisu sva stabla bila za seču.



Trivan kaže da je ministarstvo reagovalo nezvanično i da su opštinski čelnici obećali da će na mestu starih biti posađene nove takozvane školovane sadnice.

Tražio je, kaže, to i pismeno „da ne ostane sve na rečima“.



Od informacije o tome da će umesto lipa u centru Aleksinca biti „posađene“ veštačke palme, do prvog posečenog stabla, prošlo je nešto više od mesec dana.

U međuvremenu su stigle informacije o tome da će aleksinačko glavno šetalište ipak dobiti pravo drveće – „školovana“ stabla kanadskog javora, pokrenuta je onlajn peticija protiv seče, ali su se početkom ove nedelje u drvoredu pojavili i prvi panjevi.

To je na gradsko šetalište – Ulicu knjaza Miloša – izvelo građane nezadovoljne sečom.

Testere su zaustavljene, a uskoro bi trebalo da nastave da bruje. Građani od borbe za stari drvored ne odustaju, smatrajući da seča nije opravdana.

S druge strane, opštinski čelnici i Institut za šumarstvo tvrde suprotno, dok ministar za zaštitu životne sredine – uprkos tome što kaže da veruje ovoj instituciji – navodi da na osnovu fotografija koje je video misli „da nisu baš sva stabla bila za seču“.

Seča stabala u Aleksincu nije jedini takav primer, a jedinstven stav o tome kada je „betoniranje“ zelenih površina opravdano ne postoji.

U sklopu rekonstrukcije ulice, koja je trebalo da počne u ponedeljak 6. maja, planirano je da stabla budu posečena i na njihovom mestu posađene nove sadnice.

Prema studiji koju je uradio Institut za šumarstvo, planirana je seča 45 stabala i zamena novim sadnicama, dok će tri drveta ostati i biti premeštena.

Kako za BBC na srpskom kaže Dalibor Marković, načelnik odeljenja za privredu u Aleksincu, novi drvoredi nalaziće se oko metar bliže sredini ulice sa jedne i druge strane.

„Ovde nije reč o uklanjanju stabala, već o zameni trulih lipa, novim javorovim drvetom.

„Broj stabala će biti isti, ali će drvored biti malo pomeren ka centru“, objašnjava Marković za BBC.

Nova stabla trebalo bi da „niknu“ u roku od sedam meseci – tako je predviđeno projektnom dokumentacijom, ali tim najavama nisu zadovoljni svi Aleksinčani.

Oni koji joj se najviše protive, od ponedeljka protestuju i „brane“ stare lipe, tvrdeći da nisu bile za seču.

Opravdano ili ne?

Ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Goran Trivan kaže da misli da nisu sva stabla bila za seču.

„Nisam bio na terenu, ali na osnovu fotografija koje sam video, mislim da nije trebalo poseći sva planirana stabla“, kaže Trivan za BBC na srpskom.

Ipak, sa druge strane, kaže da veruje Institutu za šumarstvo i njihovoj proceni.

Na osnovu čega je vršena procena koja su stabla za seču, nismo uspeli da saznamo u toj instituciji, pošto su „svi nadležni na terenu“.

Trivan kaže da je ministarstvo reagovalo nezvanično i da su opštinski čelnici obećali da će na mestu starih biti posađene nove takozvane školovane sadnice.

Tražio je, kaže, to i pismeno „da ne ostane sve na rečima“.

Školovane sadnice su stabla stara po nekoliko godina, namenski uzgajana u specijalnim uslovima u rasadnicima, a za njihovu sadnju potrebna je specijalna mehanizacija.

Trivan kaže da se takve sadnice ne uzgajaju u Srbiji i da je sada na opštini „da se snađe“.

Ako se ipak „ne snađe“, kaže Trivan, opština neće snositi nikakve sankcije – jer one ne postoje.

Dalibor Marković tvrdi da obaveza investitora da obezbedi sadnice i zasadi ih u roku od sedam meseci, koliko je predviđeno da traje rekonstrukcija ulice.

I Milica Damnjanović Zantvoort, diplomirana inženjerka pejzažne arhitekture i hortikulture i jedna od organizatorki skupa „Petkom za budućnost u Srbiji“ kaže da seča nije bila opravdana.

„Nisam bila na licu mesta da vidim da li je drveće trulo ili ne, pa tako ne mogu da sudim, ali mi bilo kakvo masovno kasapljenje drveća nije opravdano“, kaže ona za BBC na srpskom.

Kaže i da je Aleksinac upravo zahvaljujući zelenilu lep, pa joj „tolika seča nema mnogo smisla“.

„Razumem da mora da se radi rekontrukcija, ali kao osobi koja se bavi pejzažnom arhitekturom znam da je zaštita biljaka na gradilištu vrlo jednostavan posao. To je praksa svuda i ne zahteva veliki novac.“