Tekst i Foto Dušan Stevanović

Marko Protić nastavnik matematike koji je do prošle školske godine predavao u osnovnim školama u Subotincu i Mozgovu kraj Aleksinca , oduševio je srpsku javnost humanim gestom , tako što je sav novac koji je osvojio u finalu RTS “ Slagalice “ poklonio u humanitaarne svrhe . Nažalost taj divan i human čovek koga su Aleksinčani jako voleli zbog svoje druželjubivosti , sticajem okolnosti , zbog toga što nije mogao da zaposli i suprugu kao diplomiranog ekonomistu napustio je “ čaršiju sa pola ulice“ i vratio se u svoju Ljuboviju . Naravno do daljnjeg . Kako to obično biva ,  sledeća stanica je jedna od zemalja Evropske unije .

Evo šta je o njemu napisala novinarka BBC , Marija Janković

Marko Protić je nastavnik matematike iz Ljubovije, a ovih dana je u Srbiji održao još jedan čas – humanosti.

U finalu čuvenog kviza TV Slagalica zauzeo je drugo mesto i dobio 50.000 dinara.

Odmah je pitao da li novac mogu da proslede na drugi račun – humanitarne organizacije Podrži život.

„Imam dovoljno koliko je čoveku potrebno za jednostavan život.

„Iskren da budem, ne znam ni šta bih uradio sa tim novcem“, kaže Marko, po malo stidljivo, za BBC na srpskom.

Grupa školskih drugara i sećanje na oca

Iako su svi raštrkani po Srbiji i inostranstvu, Marko se svakodnevno dopisuje sa drugovima iz srednje škole – iz Vojne gimnazije. U grupi ih ima čak 128.

„Pišemo ko šta radi, ali malo – malo, pa neko pošalje poruku kako je bolesnom detetu našeg drugara potrebna pomoć za lečenje. Tako je bilo i u januaru kada je moj drugar Miloš poslao poruku da se pomogne detetu njegovog kolege vojnika.

„Svako je pokušao da pomogne i sakupi tu i tamo neki novac.“

Kako su razmenjivali poruke, Marko je bio sve ogorčeniji.

„Shvatio sam koliko je najnemoćnijima potrebna pomoć.

„Razmišljao sam – zar moramo da pribegavamo SMS porukama i pozivima na grupama, da bismo lečili našu decu, zašto to nije rešeno?

„Onda sam se prijavio za kviz i to razmišljanje me je držalo.“

Neposredno nakon toga, Marku se razboleo otac.

Trenutak kada mu je otac preminuo bio je trenutak kada je odlučio da eventualnu pobedu posveti njemu, a da novac da „onome kom je to najpotrebnije“.

Ponosni razred i reflektori

Marko, opet stidljivo, kaže da se deci u osnovnoj školi u kojoj predaje, ideja svidela.

„Delovalo je da im se ideja dopala.

„Dobro, priznajem da su se oduševili. Mislim da su ponosni na mene.“

Kaže i da je kviz „potpuno drugačiji nego kada se gleda iz fotelje“.

„Svi ti reflektori i snimanja, bio sam stvarno umoran.

„Bio sam tih dana kod tetke u Beogradu i nisam se baš dobro naspavao.“

Markova omiljena igra je „moj broj“ – nekima očekivano.

„Šalili smo se da zato i predajem u osnovnoj školi – jer ne znam baš najbolje da sabiram“, kritičan je Marko zbog par grešaka u kvizu.

Samo jedan strah

Marko živi jednostavno u malom gradu.

Predaje u osnovnoj školi, otac je jednogodišnje ćerke, a njegova supruga je nezaposlena.

Ipak, on ima drugačiju nedoumicu.

„Odmah sam pitao da taj novac proslede da račun humanitarne organizacije, ali su mi rekli da to nije moguće.

„Sad me brine – šta ako budem morao da platim porez na tu transakciju? Ja nemam novca za to.“

Oduševljene običnih ljudi

U trenutku kada je Marko na kraju kviza objavio da nagradu daje u humanitarne svrhe, voditeljka kviza se malo zbunila, ali je ubrzo čestitala dobitniku na humanosti.

Glumac i političar Sergej Trifunović, koji vodi humanitarnu organizaciju Podrži život, zahvalio se Marku na Tviteru.