Tekst i foto Dušan Stevanović,   TV LASER VIDEO PRILOG

Država „gazi“ po seljaku i uzimamu mu „dušu“ . Ona bi trebala da ponudi veća podsticajna sredstva, a ne da smanjuje – kaže jedan od najuspešnijih poljoprivrednih proizvodjača u moravskom kraju aleksinačke opštine – Danijel Miletić is sela Katun.

Ranije su podsticajna sredstva bila 12.000 dinara po hektaru, a sada su samo 4.000 dinara, što mnogo otežava rad. Ipak, porodica Miletić veruje da će svojim radom uspeti da obezbedi sebi lepu budućnost jer smatra da su privatne firme toliko nesigurne da je bolje raditi svoju zemlju, nego kod nekog „stranca“

za 20.000 dinara ili da „ne daj bože“ , „ližu“ plakate po ulicama. To je posao za one lenje koji nikada ništa nisu uspeli u životu svojim radom.

Porodica Miletić se opredelila za rad i to onaj pošten rad sa „sedam kora“ . Trenutno obradjuju 45 hektara najplodnije zemlje kraj Južne Morave. Cela porodica je u pogonu. Gazda Goran sa suprugom bio je na niškoj pijaci i nije imao vremena za medije, dok su baba i deda prodavali povrće na beogradskoj pijaci, te su predstavnici za štampu bili sinovi, dvadesetjednogodišnji Danijel i dvadesetogodišnji Djordje, koje smo zatekli u bašti dok su zalivali paradajz i papriku. Iako su bili vrlo ljubazni, shatili smo da im je razgovor sa Tv ekipom bio „danguba“ jer 3 motora

za navodnjavanje stalno rade i treba ih kontrolisati.

Ova složna porodica zasadila  je papriku na 1,3 hektara i to ajvarku i „belu dugu“ i očekuju prinos od 40 do 60 tona. Paradajz je zasadjen na 30 ari i oko 8.000 struka , te očekuju prinos od 20 tona. Sadjene su , uglavnom, sorte VIVA i ZE304. Jedan hektar je zasadjen pasuljem i očekuju prinos od 1 tone, pečenke  su zasadjene na 60 ari i očekuju prinos od 60 tona, krompir je zasadjen na 1.2 hektara i očekuju prinos od 50 tona. Kukuruz i pšenicu zasadili su na 34 hektara i na 2 hektara imaju detelinu. Sve osim ove zadnje tri kulture, plasiraju se na niškoj i beogradskoj pijaci . Najstariji član ,  znači deda, svakoog drugog dana kamionom od 3,5 tone odvozi robu u Beograd.On spava u kamionu da mu neko ne bi pokrao robu, a za babu, kao gospodju iznajmljen je stan. Niš je nešto bliže, pa se tamo ide svakodnevno i to na najelitniju i najprometniju pijacu, kod Hrama Svetog Save.

Na naše pitanje, koliki im je godišnji prihod, najstariji sin Danijel odgovara tipično za poljoprivrednika iz ovog kraja. – Neznamo ! Znamo samo da godišnje uložimo 20.000 evra, a pare ne vidimo jer čim stignu, odmah ih uložimo. Ili u prevodu , kako bi rekli aleksinački seljaci „ Ič dinar nema“ !

Ipak, Danijel želi da naglasi da su u proizvodnji , veliki akcenat bacili na navodnjavanje kultura, po sistemu „ kap po kap“. Ova ulaganja iziskuju odredjena finansiska sredstva ali se i višestruko isplate jer u mnogome uvećavaju prinose. U ataru zvanom „Arizište“  koji se spaja sa selom Draževac, iskopani su bunari na dubini od 12 metara i oni služe za navodnjavanje preko celog dana.

Porodica Miletić ima odličnu saradnju sa Poljoprivrednom službom iz Niša koja im daju stručne savete , kada se , šta seje, koje djubrivo, gde i koliko baciti, a pre toga je izvršena i stručna analiza zemljišta .

Upravo, to je jedan od razloga, zašto je Danijel upisao Poljoprivredni fakultet u Prokuplju. Iako nema nameru da radi u nekom preduzeću , znanje koje bude stekao tamo, primeniće na svom posedu .

Ova složna porodica , naravno, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Prateći savremene trendove, shvatili su da treba i osigurati useve . Za osiguranje daju 300.000 dinara i sve sade na „otvorenom“ . Pa, neko će već da plati. Ili kupac na pijaci ili Osiguravajuće društvo.Posla imaju toliko da dnevno angažuju po 10 – tak radnika i plaćaju im dnevnicu od 1.500 dinara .

Naravno floskula da „Ič nema dinar od poljoprivrede“ nije tačna.U dvorištu porodice Miletić stoje 3 traktora, čak 20 – tak poljoprivrednih mašina, kamion za prevoz robe . Kuća ogromna i lepa sa parnim grejanjem. Pozavideli bi im i oni koji žive u „čaršiji“ sa 200 evra i oni koji su „lizali plakate“ . Samo da se radi, radi se…