U Aleksincu je januara 1866. godine rođen Stevan Dimitrijević, čovek koji je obeležio razvoj i opstanak srpske crkve, ali nažalost i čovek o kome šira javnost i danas malo zna. Tek od pre petnaestak godina u Aleksincu postoje ulica i škola sa njegovim imenom.

U Aleksincu je januara 1866. godine rođen Stevan Dimitrijević, čovek koji je obeležio razvoj i opstanak srpske crkve, ali nažalost i čovek o kome šira javnost i danas malo zna. Tek od pre petnaestak godina u Aleksincu postoje ulica i škola sa njegovim imenom.

Prota Stevan Dimitrijević je na osnivačkoj sednici Saveta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu 1920. godine izabran za prvog dekana. O malo poznatim detaljima iz života aleksinačkog prote, Zorica Peleš govori sa neskrivenim nadahnućem.

„Onda sam uronila u takvu građu u takav jedan život koji toliko nadahnjuje, Sveti Nikolaj ga je nazvao anđeo božiji za Južnu Srbiju, zato što je jug Srbije, posebno Kosovo i Metohiju, Prizren pripremao za prvi balkanski rat u kome je bio vojni sveštenik dobrovoljac“, navodi Zorica Peleš, biograf aleksinačkog prote.

Protina biografija nadahnula je brojne Aleksinčane, o njemu se vrlo malo znalo i govorilo, iako je prota na aleksinačkom groblju sagradio crkvu svetih Arhistratiga Mihaila i Gavrila.

„Nisam mnogo znao o crkvi, zemni ostaci prote Steve Dimitrijevića, njegove kćeri, zeta, majke, supruge se nalaze u ovoj kapeli, ona je replika crkve na Oplencu, ikonopisanje su vršili ruski slikari, kako ikonostasa, tako i fresaka“, kaže Radisav Nasković iz Aleksinca.

Profesor petorice, uključujući i sadašnjeg, patrijarha svoje imanje je poklonio nekadašnjoj nedeljnoj školi za kalfe i šegrte u Aleksincu.

„Od elektromašinske, tehničke, zanatsko trgovačke škole 2004. godine je odlukom nastavničkog veća promenila ime u tehnička škola „Prota Stevan Dimitrijević“, navodi Dragan Petković, direktor Tehničke škole „Prota Stevan Dimitrijević“, a Granka Marković, profesorka u penziji dodaje:

„Neki su bili za neki protiv, a razlog je bio ja mislim glavni razlog neznanje, ja sam izuzetno bila sretna kada sam saznala neke stvari, a moram da vam kažem da sam dobijala inspiraciju čitajući njegova pisma, ono što je on radio.“

„Nije se bavio svešteničkom službom reda radi, čak je i kritikovao svoje kolege sveštenike koji se bave n taj način, već je ceo svoj život i samoga sebe posvetio drugima“, kaže veroučitelj Ivan Cvetanović.

Iako se o aleksinačkom proti i dalje malo zna, sugrađani su mu se koliko toliko odužili, trebalo bi obnoviti freske u njegovoj crkvi, za šta ideje u Aleksincu postoje.

Izvor RTS , Autor Lidija Georgijev