АКО ВАШОЈ ЗЕМЉИ ОПАСНОСТИ ПРЕТЕ,

ДА ЋЕ НЕКА ДРУГА ЗЕМЉА ДА ВАС ДИРА,

МОЋНИЦИ СУ ТУ, ДА ТО ОСУЈЕТЕ.

СКУПИЛИ СЕ ДАНАС, НА СВОЈ БАЛ ВАМПИРА.

НА БРАНИКУ ПРАВДЕ, СВИ СУ ОДМАХ СТАЛИ.

ШТИЋЕНАЧКА ИМ ЈЕ УЛОГА ЗАДАТА.

СКУПШТИНУ СУ СВОЈУ ЗАКАЗАЛИ,

ОВОГА ПУТА ИЗА ОТВОРЕНИХ ВРАТА.

У ПРВОМ РЕДУ, КО НА ТОРТИ КРЕМ,

СУ СВИ НАЈВЕЋИ ЗЕМАЉСКИ МОЋНИЦИ.

ГЛЕДАЈУ ИХ МАЛИ С СТРАХОПОШТОВАЊЕМ,

КАО ДА СУ БОЖЈИ ПОМОЋНИЦИ.

ПОЧАСНО МЕСТО УВЕК ИМ ЈЕ ДАТО,

А ЈА НЕЗНАМ ШТО СУ ГА ДОБИЛИ.

ЗБОГ НИЧЕГА ДРУГОГ, САМО МОГУ ЗАТО,

ШТО СУ ПОЛА СВЕТА ПОРОБИЛИ.

НИ СЛУЧАЈНО ИХ ПОГЛЕДАТ НЕ СМЕТЕ,

 ЈЕР СУ ТО ЗВЕРКЕ ИЗУЗЕТНО РЕТКЕ.

МИ СМО ЗА ЊИХ САМО ЈЕФТИНЕ И ДВОНОЖНЕ МЕТЕ,

МЕСО ЗА ЊИХОВЕ РАКЕТЕ И МЕТКЕ.

ОНИ СУ ОПУШТЕНО, КО НА ИЗЛЕТ ДОШЛИ.

ЗНАЈУ ДА ЋЕ БИТИ ШТО СУ ОНИ ХТЕЛИ.

ЈОШ ПРЕ НО ШТО СУ И ОВАМО ПОШЛИ,

ОНИ СУ УНАПРЕД ОДЛУКУ ДОНЕЛИ.

ПОЗАДИНУ СУ ПОПУНИЛИ МАЛИ И ПРИСТОЈНИ.

У ЊИХОВИМ ОЧИМА СВА ЗЕБЊА СЕ СВИЛА.

ШТА ИМ ВРЕДИ, ШТО СУ МНОГОБРОЈНИ,

КАД УВЕК И СВУДА ОДЛУЧУЈЕ СИЛА.

ТИ МАЛИ И СЛАБИ СУ ДОШЛИ РАДИ МИРА.

СВАКО СТРЕПИ И ПИШТИ КО ЦРВ,

АЛ КАКО ЗА ЖИВОТ ДА МОЛИШ  ВАМПИРА,

КАД ЊЕМУ САМО ПРИВИЂА СЕ КРВ.

ВАМПИРИ ДОК МОГУ И ОСТАЋЕ СТРОГИ,

ОНИ НИКАД НЕЋЕ ДА СЕ СМИРЕ.

МАШУ РУКАМА КАУБОЈИ МНОГИ.

МОЛИМО ТЕ БОЖЕ, УКРОТИ ВАМПИРЕ.

КАО МАЛИ, НЕ МОЖЕМО НИШТА ПРЕДУЗЕТИ.

НИТ ОД МУКЕ НАШЕ МОЖЕМО СЕ МАЋИ.

ЈЕДИНО ШТО ТАМО  МОЖЕМО ПОНЕТИ,

ЈЕ ГЛОГОВ КОЛАЦ И БЕЛИ ЛУК ДОМАЋИ.

ЕХ, КАДА БИ НЕКО ОДГОВОР МИ ДАО,

НА ПИТАЊЕ КОЈЕ ОДАВНО МЕ МАМИ.

ДАЛИ ЈЕ БОГ ЊИМА СВУ ВЛАСТ ПОТПИСАО

ИЛ СУ ЈЕ ОД ЊЕГА ПРИГРАБИЛИ САМИ.

У ПРИРОДИ ПОСТАВЉЕНО САВРШЕНО, СВЕ ЈЕ.

СВЕ ЈЕ ДО ТАНЧИНА ПОДЕШЕНО СТРОГО.

НОЋУ ЗВЕЗДЕ СЈАЈЕ, ДАЊУ СУНЦЕ ГРЕЈЕ,

ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА, НЕИСТИНА МНОГО.

ЏАБА ШТО ОНОЛНО ВЕЛИКЕ ИМ ГЛАВЕ,

ЈЕР НЕЗНАЊЕ СВОЈЕ НЕКАД ЋЕ ДА ПЛАТЕ.

ОНИ ИСТИНУ, САМО СВОЈУ СЛАВЕ.

ОНУ НЕБЕСКУ НЕ МОГУ ДА СХВАТЕ.

НЕКАД ШТО О МИРУ, СЕ, ТАМО, МОГЛО ДА СЕ ЧУЈЕ,

ВЕЛИКИ И МАЛИ СУ  ХТЕЛИ ДА СЕ ДРУЖЕ.

ДАНАС СЕ НАЖАЛОСТ ТУ МИР САХРАЊУЈЕ,

ПРОГЛАШАВА КРИВИМ И ОПЕЛА ДРЖЕ.

МЕСТО ДА МИРОВНЕ ПОРУКЕ ПУТУЈУ,

СЕЧЕ СЕ ГРАНА НА КОЈОЈ СВЕТ СПАВА.

САМО ШТО СЕ РАТНИ ПОКЛИЧИ НЕ ЧУЈУ.

СТРПЉЕЊЕ СВЕТА СЕ СТАЛНО ИСПИПАВА.

НЕ МОГУ ВИШЕ ДА ЗБОРИМ О ЊИМА.

ПОЧИЊЕ ВЕЋ ДА МЕ ХВАТА МУКА.

ДОЋИ ЋЕ КРАЈ И ТИМ ВАМПИРИМА.

НАЈЕШЋЕ СЕ И ОНИ НАШЕГ БЕЛОГ ЛУКА.

   Србобран Матић     17.12.2018.     године   Ванредна седница ГС УН