piše: Profesorka biologije – mr Violeta Milosavljević

gradjanin.rs,aleksinac.biz

Skoro mesecima teče rasprava da li bi trebalo đaci u školama da nose uniforme i kako bi trebalo da budu pristojno obučeni (kako đaci, tako i nastavnici). Usijale se društvene mreže na tu temu, pogotovu stranice koje se odnose na zapošljene u prosveti. Ko o čemu ministar prosvete i tehnološkog razvoja o tome.

Pre par meseci u školama dobismo zadatak od ministra prosvete da uradimo anketu kako deca i roditelji reaguju na uvođenje uniformi u škole. Bez dodatnih objašnjenja i uputstava, jednostavno traži se reakcija. Prvo što su me učenici mog šestog razreda pitali bilo je kakve će biti te uniforme. Oni su zamislili one kratke karirane suknjice, kravate i sakoiće sa belim košuljama. Ja kao i što ne znam, rekoh „NE ZNAM, ali ne verujem, mislim da će to biti neka vrsta kecelje“. Moji se đaci odsečno i jednoglasno zgroziše nad tom idejom. Možda nisam bila u pravu, ali zaista nisam znala na kakve se uniforme misli. Moj odgovor je proistekao iz čistog logičkog razmišljanja da bi takva uniforma (a moralo bi ih biti bar dve, ako će da se brine i o higijeni, plus letnja i zimska- znači odmah četiri) koštala brat bratu desetak hiljada? I to svake godine, jer deca priznaćete ipak i rastu u tom uzrastu. Odmah zamislih i suknjice po debelom minusu. Drugo pitanje beše „Ko će to da plati“? Pa vaši roditelji ko bi drugi. Opet negodovanje. Ljubi ih razredna baš su pametni. Roditelji slediše svoju pametnu decu.

Predlog izgleda novih uniformi – foto: infocentrala.rs

Stvarno, anketa bez detalja je besmislena, a i sa detaljima.

Međutim važnije je pitanje da li naš ministar zna materijalno stanje naše dece? „Maštanja“ o uniformama i njihovu realizaciju bez uzimanja u obzir da naše škole pohađa veliki broj veoma siromašnih đaka i oni koji ipak krpe kraj sa krajem (što mu dođe slično) i kojih nikako nije malo. Da li znamo u kojoj zemlji živimo? Nije Srbija samo elitna škola u Beogradu.

Osim toga zar nije lepota u različitosti? Da li je poenta da svi izgledamo isto? Pa ni u Finskim državnim školama (a ona nam je naj-uzor u školstvu) ne nose unoforme, već iznošenu odeću da bi mogli i da se igraju.

Moram da kažem i da pristojno oblačenje jeste veoma važno i jeste rešiv problem u većini slučajeva, ali nije ni izbliza najveći problem našeg školstva. Od preglomaznih planova i programa, preko teškog motivisanja učenika na učenje do nedovoljne količine ogreva za hladnu zimu, nedovoljno sredstava za higijenska sredstva u školama, nedovoljno IKT, ali i klasičnih nastavnih sredstava, to je ono što mi je u prvom momentu palo na pamet. Nemaju škole ni sale za fizičko, a ni svlačionice, gde bi se presvukli i zamenili te iste uniforme u sportsku opremu. A problema ima mnogo zaista mnogo… Ako hoćemo samo da se suočimo sa prioritetima.

Pristojno oblačenje nije samo uniforma. Zar deca ne mogu da budu pristojno obučena i u svojoj „različitoj“ garderobi? To je stvar vaspitanja i kulture odevanja, koju deca ipak donose od kuće. Koliko se roditelja bavi time, da sa decom razgovara o tome šta je odeća za školu, šta za disko klub i plažu i koliko roditelja i samo primenjuje principe pristojnog oblačenja? I koliko prosvetni radnici takođe poštuju etiku oblačenja? Ja mislim da većina poštuje. Ona manjina može da se ukroti, sigurna sam.

Zato prosvetni radnici, nastavnici i rukovodioci, roditelji i deco draga, stavite prst na čelo i razmislite pre donošenja odluke. Ne mora svaki predlog od strane nadređenih i da bude prihvaćen. Može argumentovano da se stane i na stranu svog ličnog stava.