U svet punoletnih zakoračio je sigurnim koracima uz pomoć godinu dana mlađih drugova iz razreda, ali i razredne Maje Petrović i „mame hraniteljice“ Marije Stefanović. Žurku koju su mu priredili za 18. rođendan pamtiće dok je živ, jer su mu „ispunili srce toplinom“. Rođen je sa cerebralnom paralizom i ostavljen u „Zvečanskoj“, ali je uspeo da pobedi svoj hendikep i izbori se za redovno školovanje.

U odeljenju se još uvek prepričavaju utisci sa žurke. Časlav je najstariji u razredu, jer je pauzirao jednu godinu zbog zdravstvenih problema. Te 2009. godine imao je teške operacije, koje su mu pomogle da stane na noge, barem uz pomoć hodalice. Za sve ostalo tu su njegova upornost i nesebična pomoć drugara iz odeljenja.

To što su mi organizovali proslavu rođendana nešto je najlepše što je neko, osim mojih roditelja hranitelja, učinio za mene. Znao sam koliko im značim, jer mi svakog dana to pokazuju, ali nisam verovao da će mi ikada na rođendan doći ceo razred – kaže ovaj, kako planira, budući profesor engleskog jezika, koji svojim šarmom i optimizmom ispunjava učionicu.

– Mi znamo da Časlav ima problem, ali smo to prevazišli, i sada među nama više nema razlike. Ravnopravan je sa nama u svemu – ukazuje nam Marko Vukadinović, dok drugarice Emilija, Jovana, Stefanija… hvale njegov smisao za humor.

– On zna kada je rođendan svakom od nas i šta smo u horoskopu bez ikakvog podsetnika. On nas nosi u srcu, kao i mi njega. On je naš mlađi brat, iako je stariji godinu dana – kažu njegove drugarice, i priznaju da ga je ponekad teško ućutkati, ali da je i to deo njegovog šarma.Časlav nikada nije zvanično zatražio personalnog asistenta, ali je zato drug Veljko njegov najveći oslonac i podrška. Pomažu svi, ali Veljko je nekako uvek tu za njega kada treba spakovati knjige, preći u kabinet, otići na odmor, na užinu…

Pišu Novosti on line , Tekst i foto D. Alihodžić